Vidim svi ste se zabrinuli za Milicu, ali jeste li čuli za Nikolu?
Nikola je uvek bio čudo od deteta. Nikad mračne misli, „ljubi ga majka“! Svima najbolji drug, naš drug Nikola!
Nikolu su svi voleli, uvek je bio omiljen u društvu, ali dugo se ni jedna devojčica nije zaljubljivala u njega. A on nas je pratio kući sve po redu, da se ne bi plašile mraka. Nosio bi po 3 torbe iz škole, pored svoje. Bio je slatkica, dragi bucko koga smo sve gledale kao brata. Ima li šta strašnije za jednog tinejdžera!
Prošle su godine, nismo ga viđali. Svi smo otišli svojim putem, pravili svoje porodice, uživali u životu, razvijali se, putovali. A onda smo jednog dana uključili TV i „Dobro jutro“ nam je poželeo Nikola!
Smršao je, „bakina duša“ nema više rumenih obraza, ali je osmeh sa rupicama i dalje tu. Oči su mu postale veće i plavlje. Postao je vrlo moderan, frizurica, odeća, sve je vrištalo od stila na njemu. Kao i do tada, rečit i razgovorljiv raspravljao je o različitim temama sa nekim poznatim i nama dalekim ljudima. Sve devojčice koje je pratio kući su me zvale da malo odplaču i požale mi se.
Nikola je uvek bio moj prijatelj. Taj preobražaj gusenice u leptira se nije desio preko noći. Radio je na sebi i prosto živeo ispod srećne zvezde. Čega god se dotakao, stvarao je ono što je i sam osećao prema svetu oko sebe: ljubav, nežnost, milost. Nikad nije pričao o tome, već je samo živeo.
I dalje ga svi vole! Muški ga poštuju, jer je čovek od reči i dela, žene venu za njim jer misle da predstavlja njihov ideal, sve najbolje od suprotnog pola u jednom.
Ali onaj pesnik u njemu ne da mu mira, traga za jednom crnom ženom koju je video jednom u snu.
„I know you, I walked with you once upon the dream…“
Blonde Gone Wild 
zbog jedne divne crne žene i Kićo Slabinac je seko vene 😆
Možda se na prvi pogled ne čini tako ali Milica i Nikola su potpuno različite ličnosti.
Milica je svaka devojka, odnosno ono što se očekuje od svake devojke da bude kad poraste (lepa, pametna, dobra) i ono što i one same očekuju (traže savršenu ljubav, princa na belom konju). Sve princeze imaju taj san. Dok Nikola sa druge strane nije svaki dečak, već naprotiv, vrlo je poseban. Zašto? Zbog toga što se od dečaka ne očekuje da bude dobar i fin, već se očekuje da bude muškarc, vođa, faca… Uprkos tome on je jurio svoj san, u suštini autsajder jer su sve Milice svoje uzdahe poklanjale košarkašima i fudbalerima dok im je Nikola nosio torbe sa knjigama do kuće.
Međutim, dvadeset pet godina kasnije mogu da vidim jednu Milicu i jednog Nikolu kako se zajedno drže za ruke i šetaju, samo ako bi sa svojih oblaka spustili pogled malo oko sebe.
Nadam se da će im se to i desiti.
Zahvaljujem na iscrpnoj analizi kolega. Vidi se da uvid u zivote ovih tipova ljudi dolazi iz iskustva! 😉
Sve se slazem s tobom Vladice i imas cistu peticu za tumacenje price! 🙂