Nova železnička stanica

Ko nije čekao u redu na beogradskom aerodromu ne zna šta je propustio!

Svake srede, kao dobri gastarbajter putujem za PG. Pored privilegije obilaska vrleti srodne nam države, imam i ekskluzivno pravo na boravak na beogradskom aerodromu, bar jednom nedeljno.

Sve one narodne: „Al’ je prometno k’o na železničkoj stanici!“, „Šta se dereš k’o da si na železničkoj stanici!“ i sl. će uskoro promeniti mesto dešavanja. Preseliće se na aerodrom.

Blago nama sa našima! Konačno nam je i svet rekao da možemo da putujemo bez većih prepreka, te smo brže bolje svi pohrlili u taj vrli „SVET“. Sigurna sam da većina ljudi smatra da za putovanje treba imati para, izabrati destinaciju i uputiti se. Oni koji misle da je to dovoljno, jasno se izdvajaju na aerodromu.

Letnja aerodromska idila počinje sa prvim „charter“ letovima ka dalekim egzotičnim destinacijama u Egiptu, Tunisu i sl. Uz redovne linije, ovo stvara redove od sat vremena čekanja na pasoškoj kontroli.

Fenomen redova je poznat u našoj zemlji. Zaboga, do juče nam su nam bili glavna razbibriga, način da se korisno prekrati vreme. Ali isto tako smo se izveštili u „preticanju“ dok se red pomera i ubacivanju preko reda. Ove olimpijske discipline s’ preponama ostavljaju nedužne strance u priličnom čudu. Nažalost, ljudi nemaju odgovarajuće predznanje „Kako suzbiti bezobrazluk u redovima!“. Mogli bi mnogo da nauče posmatrajući domorodce u reakcijama, tipa „ALO BRE, kud si po’šo!“, „Vrći se ‘di  ti je mesto!“ i čuvena uvek primenljiva „Ti si mene naš’o da zajebavaš?!“.

Nakon uvođenja reda među trupe, dolazimo i do „neukih“ igrača. Osoblje aerodroma se ponaša u skladu sa svetskim propisima, sram ih bilo, kao da ne znaju u kojoj zemlji su stacionirani. Kao u svim normalni državama, direktan prolaz ka šalteru pasoške kontrole, koji je uvek prazan jer je predviđen samo za posade aviona, ostavljen je širom otvoren. Savršen mamac za „neuke“!

– „Ne razumem u čemu je problem? Ne smem ovuda da prolazim? Ali zašto kada je prolaz otvoren? Vidite nikog nema ovde da čeka!“

Ima još jedna bolja fora koju „neuki“ koriste! Kad vidite stuardesu sa gomilom praćene dece upetljajte se u grupu i izigravajte zabrinutog roditelja koji ispraća dete, to će sigurno upaliti!

– „Izvinite, da li ste vi roditelj nekog od dece? Koje dete je vaše? Znate da roditeljima nije dozvoljen pristup iza ove ograde?“

I kada nakon svih gaženja, psovanja i čuđenja, tj sat vremena provedenog u redu, stignete do pasoške kontrole, stanete i okrenete se oko sebe, jasno ćete razaznati ko je od prisutnih još uvek u granicama svoje zemlje, a ko se tu zatekao sa neke druge lokacije. Zblanuta lica su značka stranaca! S’ razlogom ih na engleskom nazivaju „aliens“, tj vanzemaljicima u našem prevodu.

Eh, zato se u povratku te uloge zamene! Ovdašnji domaćini ostanu u čudu od ničim izazvane ljubaznosti i organizovanosti. Šokirani redovima koji se pomeraju u ravnomernom ritmu i nasmejanim licima koja im izdaju jasne instrukcije za svaki sledeći korak. Patosirani činjenicom šta sve ljudi mogu da smisle kako bi učinili život lakšim.

Obično se tada zavetuju da će na svom sledećem putovanju podržati sve to što su videli u državi „Od svakog reda i načina“. Sve do trenutka dok se prvi majmun u nekom sledećem redu na domaćem zemljištu ne provuče ispred nosa! A onda progovori istorija iz njih! 😉